Svako definisanje tog posla, smatraju pobornici ove misli, predstavlja omeđavanje dometa i kompetencija novinarstva pa tako i ograničavanje sloboda novinara. Obzirom da je najsnažniji uticaj na razvoj novinarstva izvršila tehnološka revolucija, posebno ona u informaciono-komunikacionim tehnologijama, novinarstvo se naglo i stalno menjalo, usavršavalo i razvijalo. Dometi i sadržina ove profesije i danas se intenzivno proširuju tako da je svaki pokušaj „hvatanja“ novinarstva u neke suptilnije definicije veoma nezahvalan. „Možda je, ukazuju neki, definiciju novinarstva diskreditovala tehnologija, tako da se danas sve smatra novinarstvom.“ (Kovač, B. i Rozenstil, T., 2006: 22)Ipak, makar privremeno ili površno, za potrebe elementarnog upoznavanja ove profesije neophodno je otkriti opšte prihvaćeno značenje pojma – novinarstvo i sistematizovati minimum osnovnih informacija koje zaokružuju taj pojam. Novinarstvo je profesija čijim obavljanjem novinari, kao pojedinci, u medijima kao organizacijama, prikupljaju, obrađuju i plasiraju informacije koje služe na dobrobit građanima i društvu. U realizaciji svog poziva novinari se služe različitim veštinama da dopru do činjenica i da objektivno opišu i prikažu događaje, ljude i ideje koji imaju značaj za pojedince i zajednicu. Novinar je profesionalac koji je rukovođen najvišim moralnim imperativima i etikom svoje profesije koja podrazumeva otpornost na sve vrste posrednih i direktnih uticaja na kakvoću novinarskog izveštavanja. Novinarstvo je, u tehnološkom pogledu, kompleksna profesija koja uključuje veliki broj zanimanja, pojedinaca, ideja i vizija a sinergijskim efektom osnažuje svoj finalni proizvod – pouzdan informativni sadržaj. U savremenoj društvenoj strukturi novinarstvo zauzima širok prostor i ima upliv u mnoge oblasti savremene društvene prakse, od poljoprivrede do filozofije. U metodološkom smislu novinarstvo funkcioniše kao otvoreni morfogenetski sistem koji je u stalnom dinamičnom razvoju u međuzavisnosti sa brojnim činiocima iz različitih društvenih struktura. (Vreg, F., 1975: 222)
Jezgrovitu i pouzdanu definiciju novinarstva kao profesije dao je dugogodišnji novinar i novinarski pedagog, Dušan Đurić u „Novinarskoj enciklopediji.“ Njegovu definiciju možemo u potpunosti usvojiti: „Novinarstvo je delatnost sakupljanja, selekcije, oblikovanja i objavljivanja informacija u medijskim i žanrovskim oblicima, posredovanje između događaja na izvorima informacija i publike koja te informacije očekuje sa ovisničkim nestrpljenjem. Za masovnu publiku novinarstvo je glavni izvor informacija.“ (Đurić, D., 1997: 464)
Fakultet za talente Astra 